KORAČAM, STOJIM UZNEMIRENA
Pesme Ota Horvata inspirisane nazivima slika i crteža Rade Čupić, 1989.
tvoja lira te vodi
lažnim putem.
Puštaš je. i živiš veselije.
zečevi koze jeleni i ptice
razbibriga su ti u duga poslepodneva.
gluma ti je savršena.
monolog nesvakidašnji.
ali vreme je da prikažemo tragediju
još većom.
vidim. uvek si sve znao.
otud i ona zmija. ne za mene
nego za mog voljenog
koga legenda prikazuje kao
napasnika.
ostao bi
prosjak. go satir
na kraju pijane povorke.
ovako imaš skoro
božanske atribute.
još par pisama
i nakon poslednjeg ćeš
doći.
no
ja te neću
ni videti ni čuti.
biću u sobi
koja je ostrvo uživanja.
tebi je mesto određeno
sa zmijama.
farsa je.
rajner branko i ostali
su se prevarili.
ne čudi me
znam kako je istina
teško dokučiva
uz muziku.
nigde ne piše da si
pri poseti mog utočišta
imao zlatnik u ustima,
zaboravljaš ko ti je dao drugi
za izlazak.
ne. nije to bilo zbog
tvog preklinjanja.
dopada mi se svet bez tvog glasa.
ova pisma neka te
ne bacaju u očaj.
Imaš vremena
do poslednjeg.