MOGUĆI PAD U REKU (neizgovoren monolog)

Pesme Ota Horvata inspirisane nazivima slika i crteža Rade Čupić, 1989.

morao bih opisti ulicu kuću
prozor saksiju u njemu cveće
sa uvek istim – nikad potpuno
uvelim listovima – lice iza zavese
oči čiju je boju nemoguće
raspoznati – koje su me i jutros
posmatrale na autobuskoj stanici.

morao bih zapisati detaljno
proučiti oblake nad svim tim
izgubljene zvezde i sunce
geometrijom otkloniti strah
logikom potrebno mi sujeverje.

ne želim sada ništa bliže da razmišljam.
ništa što bi mi dalo razloga za sumnju
tešku nesanicu.
ništa što bi me navelo da otkažem
sutrašnji izlet.